Istorijat Subotice

Subotica – grad sa 200 imena
Subotica se u pisanim dokumentima prvi put spominje 7.maja 1391. godine, ali sigurno da je mesto starije. Utvrđeno je da su ljudi na ovom prostoru živeli još pre 3000 godina. Sudbinu Subotice bitno je određivao položaj na putu između Evrope i Azije, a istorijski na granici dve sukobljene sile: Ugarske i Turske. U čestim i velikim seobama u ovu vojnu krajinu došli su mnogi narodi: Srbi, Mađari, Nemci, Slovaci, Jevreji, Bunjevci, Grci...Često su se menjali gospodari kao i imena grada. Od prvog – Zabatka 1391.-promenjeno je više od dvesto naziva, ali su najkarakterističnija imena Szent-Maria, Maria-Theresiopolis, Maria Theresienstadt, Szabadka i Subotica.
Iako na raskrsnici puteva, Subotica je uvek bila mesto burnih istorijskih događaja. Zato je erdeljski vojvoda Janoš Pongrac od Dengelega ovde 1470. godine podigao tvrđavu, ali ni ona nije uspela da odoli ljudima i vremenu. Od nje su do danas ostali tragovi na unutrašnjem zidu tornja Franjevačke crkve.

Subotički samozvani car
Jedna od bajkovitih ličnosti subotičke prošlosti, Jovan Nenad Crni, javio se u istoriji posle poraza mađarske vojske od Turaka na Mohaču 1526. godine. Njegovu tajanstvenost uvećavala je čudna crna pruga koja mu se pružala od slepoočnice do stopala noge, zbog čega su ga i prozvali Crni. On je potisnuo Turke iz Južne Ugarske i tu osnovao svoju kratkoveku slovensku državu. Proglasio se carem, a Suboticu izabrao za prestonicu. Poginuo je 1527. godine u sukobu sa ugarskom vlastelom. Posle četiri veka, na godišnjicu njegove smrti, u Subotici mu je na glavnom trgu podignut spomenik koji je 1941. godine srušio okupator, a obnovljen je i ponovo postavljen 1991.

Maria Theresiopolis – slobodan kraljevski grad
Turci su Suboticu zauzeli 1542. godine i vladali njome do 1686. Privilegijom iz 1743. godine Marija Terezija proglasila je Suboticu slobodnom komorskom varoši, za šta su Subotičani darovali carici 150 konja. Za odanu službu subotičkih graničara habsburškom dvoru, Marija terezija proglasila je Suboticu 1779. godine slobodnim kraljevskim gradom. Za ovu važnu odluku Subotičani su poklonili carici 5000 zlatnika  i platili otkup 266.666 forinti. Status slobodnog kraljevskog grada doneo je Subotici veću autonomiju i novo ime – Maria Theresiopolis. Od te godine počinje planski i ubrzaniji razvoj grada.

Subotica za vreme Prvog i Drugog svetskog rata
U vreme Srpske Vojvodine, između 1850. i 1860. godine, u strogo centralizovanom sistemu, pažnja se ipak posvećivala i kulturi. Ovde je 1853. godine izgrađeno pozorište i mnoge kvartovske škole.
Posle nagodbe 1867, sve do 1914. godine, u Subotici se ubrzano razvijaju građansko društvo i grad.
Krajem Prvog svetskog rata srpske i francuske jedinice ušle su u Suboticu 13. novembra 1918. Na velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918. proglašeno je ujedinjenje Banata, Bačke i Baranje s Kraljevinom Srbijom, ali je Subotica konačno pripojena novoj državi Jugoslaviji u Trijanonu 4. juna 1920. godine. Jedna od centralnih ličnosti ovih značajnih događaja bio je Blaško Rajić, župnik iz Subotice.
Početkom Drugog svetskog rata, 12. aprila 1941. godine, Suboticu su okupirali mađarski fašisti, a oslobodili su je Subotički partizanski odred i jedinice Crvene armije, 10. oktobra 1944. godine. U završnim borbama na železničkoj stanici poginuo je komandant Odreda, Jovan Mikić Spartak, jugoslovenski reprezentativac i rekorder u atletici.

Privreda, školstvo, kultura
Subotica se u moderan srednjoevropski grad razvila krajem 19. i početkom 20. veka. Grad je u to vreme doživeo izuzetan urbani, industrijski, graditeljski i kulturni procvat. Brži razvoj zanata, industrije i trgovine podstaknut je još 1869. godine dolaskom prvog voza, a ubrzan izgradnjom električne centrale 1896. godine i tramvajskim saobraćajem 1897. godine. Začetke današnje moderne industrije nalazimo krajem 19. veka: preduzeće za izvoz mesa  “Hartman i Konen” s prvom hladnjačom u zemlji, prvu subotičku fabriku sumporne kiseline i veštačkog đubriva “Klotild” osnovanu 1904, braća Ruf su 1917. godine počela proizvodnju bombona, industrija električnih motora “Sever” osnovana je 1923.godine.
Prva srednja škola, preteča gimnazije, otvorena je u Subotici 1747, muzička škola 1868, dom za stare 1766, Palić postaje lečilište 1845, prva štamparija osnovana je 1844, prve novine izašle su 1848, prvu bioskopsku predstavu prikazao je Anđelo Bjanki iz Pečuja 1899, a Aleksandar Lifka otvorio prvi stalni bioskop 1910, Đuro Stantić osvojio prvu olimpijsku medalju u Atini 1906, Ivan Sarić poleteo avionom sopstvene konstrukcije 1910…

Opšte informacije

Grad Subotica nalazi se na severu Republike Srbije, uz granicu sa Republikom Mađardskom, na 46 05’ 55’’ severne geografske širine i 19 39’ 47’’ istočne geografske dužine. Prosečna nadmorska visina Subotice je 114m, 40m iznad nivoa Tise kod Kanjiže o 32m iznad nivoa Dunava kod Baje. Pored Subotice prolazi međunarodni put E-75. Do graničnog prelaza Kelebija ima 10km, a do Horgoša 30 km. Severno od grada je plodna peščara s vinogradima i voćnjacima, a južno zemlja oranica.

Danas grad sa okolnim opštinama ima oko 150.000 stanovnika: Mađara, Hrvata, Bunjevaca, Srba i drugih naroda. Oko grada je podignuto 18 većih naselja: Bajmok, Bački Vinogradi, Bačko Dušanovo, Bikovo, Višnjevac, Gornji Tavankut, Donji Tavankut, Đurđin, Kelebija, Ljutovo, Mala Bosna, Mišićevo, Novi Žednik, Palić, Stari Žednik, Hajdukovo, Čantavir i Šupljak. Grad je povezan sa starim letovalištem i jezerom Palić.


Gradska kuća – remek delo secesije
Gradska kuća u Subotici je najveća, a po mnogima i najlepša građevina Subotice. Podignuta je za dve godine, od 1908. do 1910, ali su vrhunski majstori onog vremena još pune dve godine ukrašavali njene enterijere. Podignuta je po projektu Marcela Komora (1868-1944.) i Dežea Jakaba (1864-1932.), budimpeštanskih arhitekata, u tada vrlo modernom stilu – mađarskoj varijanti secesije. Ukrašena je s bezbroj šara stilizovanog cveta. Gradska kuća je skladan spoj umetnosti i zanata. Visoka je 76m, terasa vidikovca je na 45,5m, duga 105,08m, široka 55,56m, a prostire se na 5838 kvadratnih metara.

Subotičke crkve
Arhitektonski ukras Subotice su i crkve. Subotičani različitih nacija i vera podizali su bogomolje negujući i poštujući svoju veru, običaje, svece i praznike, ali su istovremeno ukrašavali ovim lepim objektima grad i davali mu poseban pečat. Na ivici grada su ostaci desetak starih hramova, a prvi monumentalni i veliki crkveni objekti izgrađeni su u 18. veku: Franjevačka crkva, Srpska pravoslavna crkva i Katedrala sv. Tereze. Crkvama je poklonjena posebna pažnja kada je Subotica doživela svoj graditeljski zenit – poslednje decenije 19. i prve decenije 20. veka. Tada su podignute Kerska crkva Svetog Roke (1896.), Senćanska crkva Svetog Đurđa (1897.), Evangelistička crkva (1901.), Sinagoga (1902.). Franjevačka crkva je rekonstruisana  i dograđen joj je još jedan toranj (1908.), Srpska pravoslavna crkva temeljito je obnovljena 1910. i izgrađeno je još desetak crkava u gradu i naseljima.

18.FILM FESZTIVÁL PALICS

A 18.Európai Film Fesztivál Palics az egyik legfontossabb filmfesztivál a környéken,amely julius 16-a és 22.-e között lesz megrendezve a gyönyörü Palicsi tó környékén és Szabadkán.

A Fesztivál programját ebben az évben tiz film szelekció alkotja:Fő verseny program,párhuzamok és ütközések,Európa fiatal szelleme,a Lifka Sándor dijakban részesültek Omázs programja,Új lengyel film,Új magyar film,Eco Dox,gyermek müsor,Hogy kezdödött a Balkán háború?

A legjobb filmeknek a fö verseny programjában jutalomban fognak részesülni-ARANY TORONY a legjobb filmnek és PALICSI TORONY a legjobb rendezésnek.A Fesztivál müvészi egyesülete megjutalmazza az Európai filmrendezöt Underground Spirit dijjal,a kiváló müvászi alkotásra.

A Fesztivál át fog adni két Lifka Sándor dijjat a kiváló hozzájárulásért a kinematográfiában.Lifka Sándor volt a kezdeményezője a kinematográfiának ezeken a tájakon és egyik a legfontossabb európai figura,aki megérdemelte a képek bemutatását a múlt évszázad felén .Az eddigi nyertesek között vannak LUCIAN PINTILIJE,JIRI MENZEL,MARGARETHE VON TROTTA,KRZYSZTOF ZANUSSI,DUSAN MAKAVEJEV,RAS ÉVA,MILÉNA DRÁVICS,LJUBISA SZAMARDZSITY,VELIMIR BATA ZSIVOJINOVITY,ISTVÁN SZABÓ,MIKLÓS JANCSÓ,PÉTER BACSÓ,KEN LOACH,GORAN PASZKALJEVICS,KEN RUSSEL,MIKI MANOJLOVITY...

Emlékeztetjük Önöket,hogy folyamatban van az Európai Film Fesztivál Palics pályázása és a DORF Vinkovciról a részvételért a zenei dokumentumfilm műhelyében CROSSEVERS.A pájázat junius 10.-ig tart,több információt és a bejelentkezést megtalálhatja a WWW.palisfilmfestival.com. honlapon.

A műhelyet a német rendező ULI M.SCHÜPPEL fogja vezetni,a NICK ÉS THE BAD SEEDS ROAD TO GOD KNOWS WHERE dokumentumfilm irója,és a holland rendező DAVID KLEIJWEGT,aki aki dokumentum filmeket filmezett egyes eggyüttesekről(CocoRosie,Antony and the Johnsons,Devendra Banhart,Low).

A Crossovers műhely július 16.-22.-e között lesz megtartva a 18.Palicsi Film fesztiválon.

A múlt évben a Film fesztiválon az ARANY TORNYOT ALEXEJ POPOGREBSKI rendezésével a HOGYAN ÉRT VÉGET A NYÁR cimű film kapta.

A PALICSI TORONY dij a legjobb rendezőnek jutott BENJAMIN HEISENBERGNEK az osztrák filmjének,melynek cime RABLÓ.

A speciális dijjat a zsüri a spanyol filmnek adta,melynek cime GORDOS DÁNIEL SÁNCHEZ ARÉVALO rendezésével.

A nemzetközi zsüri kritikái a TOLERANCE AWARD dijjat a LEVAN KOGUASHVILI UTCAI NAPJAI cimű filmnek adta.

Hamarossan új információkkal számolunk be a 18.Európai Palicsi filmfesztiválról.